Da li vas sve više i više bole zglobovi? Mene je spasio moj unuk kad mi je doneo ovo čudo!

Zovem se Dragica, ja sam penzionerka iz Beograda. Ispričaću vam kako sam se mučila sa bolovima u zglobovima, kako sam postala skoro invalid, ali i kako sam se podigla na noge. Danas sam srećna, dosta šetam i igram se sa praunucima.

Ceo radni vek provela sam u Sudu kao daktilografkinja. Osam sati dnevno sam sedela u stolici i kucala. Vremenom su počeli da me bole prsti od kucanja, ponekad i zglobovi na rukama. Već tada sam morala da koristim kreme kako bih ublažila bolove. Sudija se žalio da cela sudnica miriše na ,,Reumin” zbog mene. Ali šta da radim kad me bole ruke, a treba brzo da kucam.

Nakon četrdeset godina radnog staža sam otišla u penziju. Mislila sam da ću napokon odmoriti, ali problemi sa zglobovima su se polako pogoršavali.

Bila sam pokretna, ali onda je telo počelo da otkazuje

Nisam više znala sebi da objasnim zašto me bole zglobovi, kad ne kucam više, a ni ne radim sad neke teške fizičke poslove. Dane provodim čitajući knjige i pomalo radeći po dvorištu i u bašti, i to samo kad je lepo vreme.

Sada me više nisu samo bolele ruke, već i noge. Najgore mi je bilo sa kolenima. Jedva sam hodala po zemlji.

Prijavila sam se za banju preko penzionerskog udruženja. Te godine su me poslali u Vrnjačku banju, kupala sam se u bazenima i preporodila. Dobijala sam i specijalnu ishranu u hotelu, pa je i to pomoglo. Vratila sam se kući kao nova osoba.

Na žalost bolovi su se vratili

Bila sam dobro dva meseca, a onda su se bolovi polako vratili. Ovoga puta bilo je gore, morala sam da uzmem i hodalicu. Gubila sam polako volju da se krećem i izlazim iz kuće jer sam postala depresivna. Doktorka mi je rekla da moram da se krećem i sve dok se krećem smanjujem šanse da postanem invalid.

Ali ona nije razumela koliko mi je teško. Ona je mlada i verovatno je ništa ne boli. Samo sam htela da ležim, postala sam ona prava baba što samo kuka i zanoveta.

Jedino rešenje je bilo da opet odem u Vrnjačku banju. Ali kako da odem, kad sam iskoristila besplatno putovanje preko penzionera, a sa svojom penzijom ne mogu da platim ništa od toga. Vrnjačka banja je skupa kao svetog Petra kajgana.

Davala sam celu penziju na lekove i masti. Ništa nije pomagalo. Kad nisam imala para za lekove, privijala bih obloge od kupusa, krompira i luka, sve ono što su naši stari koristili za bolove u zglobovima. Nekad bi pomoglo, a nekad ne, zavisi koliko se krećem u toku dana.

Spasio me je moj unuk

Mislila sam da mi nema pomoći. Srećom, unuk je otišao kod svog druga u Nemačku da ga poseti i doneo mi spas.

Njegov drug radi kao ortoped tamo i poslao mi je gel koji se zove Nautubone. Unuk mi je prvog dana namazao dobro gel na kolena i to je bila prva noć posle mnogo vremena koju sam provela u dubokom snu. Nisu me budili bolovi.

Sutradan mi je došlo da se okupam sa onim gelom. Namazala sam svaki zglob. Zaboravila sam kako izgleda kad te ništa ne boli. Mogla sam da šetam svaki dan, par dana kasnije nisam više morala ni hodalicu da koristim.

Doktor je ostao bez reči kad me je video da sam ušla bez hodalice. Ne mogu da vam opišem taj osećaj olakšanja kada, posle mnogo godina, nešto prestane da vas boli.

Sada sam najveselija baba u Beogradu

Vremenom se moja tuba sa Nautubone gelom ispraznila. Unuk je zvao svog druga i pitao ga da nam nekako pošalje još koje pakovanje. Dečko mu je rekao da nema potrebe da plaćamo skupu poštarinu ili da čekamo da on dođe za Beograd, sve se može naručiti preko interneta.

Ja se u to ništa ne razumem, naručuje mi unuk. Razumem samo da ne plaćam više onolike pare za lekove i masti, nego samo kupim Nautubone. Jednom godišnje stave popust od čak 50% i tada kupim po tri, četiri pakovanja.

Gel se lepo upija, napravljen je na biljnoj bazi, nema kortikosteroida ili nekih drugih štetnih sastojaka.

Danas živim normalno, igram se sa paunucima koliko mogu. Snaha mi sprema zdravu hranu, vodi računa da ne jedem masno. Idem svake godine u Gornju Trepču, mnogo je jeftinije od Vrnjačke banje, a voda je isto dobra. Svako veče šetam i očekujem da ću živeti bar sto godina. Deca i unuci mi se smeju kad to kažem.

Ali ništa ne bih uradila da mi nije gela Nautubone i hoću da svi znaju za to. Spavam mirno, pokrećem se i uživam u životu. Moj unuk će ostaviti na kraju ovog teksta sa kog sajta naručuje Nautubone, a ako vidite da je na popustu naručite obavezno jer ga retko daju.