Šećer u krvi me je zamalo ubio! Srećom, pronašla sam rešenje, i to na svadbi kod koleginice.
Pozdrav svima, ja sam Mila! Imam 54 godine. Verovatno ima mnogo ljudi koji su u ovom trenutku očajni onoliko koliko sam ja bila kada sam prvi put videla da mi je šećer u krvi bio preko 10.
Simptomi su mi bili toliko izraženi, da nisam mogla da se popenjem uz stepenice, a živim na drugom spratu. Često mi je bilo muka, morala sam da prestanem da jedem svoja omiljena jela. Jako sam smršala, izgledala sam jadno i bolesno. Nisam mogla da se napijem vode, a da vam ne govorom o tome kako sam non stop trčala u WC. Noge su mi bile pune ispucalih kapilara, non stop sam se češala, koža na rukama se perutala. Ma užas! Prođe me jeza kad god se setim.
Srećom, saznala sam kako smanjiti šećer u krvi i od tada živim zdravo i normlano.
Nisam ni slutila da imam dijabetes!
Simptomi u početku su bili veoma blagi. Gotovo neprimetni. Imala sam pojačanu potrebu za slatkišima. Pila sam dosta vode. Nekako, i da popijem pola litre odjednom, i dalje budem žedna. Po nogama su počeli da mi se pojavljuju neki ispucali kapilari. Mislila sam da su to proširene vene, pa sam kupila kremu i mazala noge. Nisam se puno brinula.
Jednog dana je moja mlada koleginica Suzana primetila da sam non stop u toaletu. ,,Mila pa ti si bila pet puta od jutros u WC-u. Jel ti dobro?”. Rekla sam joj da nije to ništa, jer pijem dosta vode. Ona me je zabrinuto pogledala i pitala da nemam možda visok šećer?
Ja sam se samo nasmejala i rekla da nema šanse.
,,Jesi li sigurna?” upitala me je Suza. ,,Moja mama ima dijabetes i krenulo je od tih simptoma. Sada joj je stanje toliko užasno, da će joj izgleda amputirati nogu. Nemoj da se ljutiš i da misliš da ti brojim zalogaje, ali juče si posle ručka pojela dva velika parčeta torte i posle si ovde jela i keks. To nije baš dobro.”
,,Ali ja volim slatko, a posle ručka mi se traži da se počastim nekim dezertom”.
,,Mila pojačana potreba za slatkišima je prvi znak dijabetesa. Molim te obećaj mi da ćeš se prekontrolisati”.
Proverila sam koliko je normalan šećer u krvi i shvatila da sam u problemu.
Nisam htela odmah da trošim novac na aparat za merenje šećera. Otišla sam prvo kod doktora, ubeđena da Suza preteruje, jer joj je majka bolesna. Doktorka me je najpre poslala da radim test opterećenja.
Uzela sam slobodan dan i otišla u laboratoriju. Izvadili su mi krv, dali mi da popijem neki slatki napitak, a zatim mi vadili krv još tri puta na svakih pola sata. Rezultat je bio katastrofa. Šećer mi je bio 19 mmol/L.
Doktorka mi je rekla da je normalan nivo šećera u krvi do 5mmol/L. Dogovorile smo se da za sada ne uzimam insulin, nego da probamo da reguilišemo sve tabletama za šećer u krvi i ishranom.
Naredni dani su za mene bili pakao!
Šta da vam kažem. Kada čovek mora odjednom preko noći da promeni svoj stil života, to ispadne katastrofa. Tablete sam nekako i prihvatila, ali ishrana mi je bila noćna mora.
Morala sam da izbacim hleb, što mi je jako teško palo. Nisam nikad mogla ni da zamislim obrok bez hleba, obožavala sam miris pečenog testa kad uđem u pekaru. Sada sam morala da se odreknem svega toga.
Izbacila sam i slatkiše i došlo mi je da plačem. Odem na rođendan, svi jedu tortu a ja samo gledam kao neko gladno siroče. Zvučalo mi je suludo, ali čak nisam smela ni voće da jedem. Pogotovo grožđe koje sam mnogo volela. Kao i to podiže šećer? Da li je moguće da je došlo vreme da voće bude štetno po zdravlje?
Iako sam se svega odrekla, izgleda da nije pomoglo. Svo to odricanje i uspela sam da sustim šećer na 16, što je bilo nedovoljno. Kapilari su se sve više širili, izgledalo je kao da će mi se uskoro pojaviti rane na nogama. Nisam više mogla da nosim suknje na posao. Smršala sam preko 10kg i izgledala sam užasno i ofucano. Kao prebijena mačka.
Doktorka mi je objasnila koliko je opasan visok šećer u krvi.
Negodovala sam kod doktorke što ništa ne smem da jedem, a ona me je psovala: ,,Da li ste svesni koliko je dijabetes opasan? Ponašate se razmaženo. Možete da dobijete srčani ili moždani udar. Otkazaće vam bubrezi i vid. A možete doći i do toga da vam odseku noge!”.
Uši su mi zujale od ovih reči. Setila sam se Suzine mame kojoj je bolest toliko napredovala da su razmatrali da li da joj odseku desnu nogu. Nisam znala šta je sa njom bilo na kraju, jer sam bila previše opterećena svojim problemom. Suza već neko vreme nije radila, pošto je trebalo da se uda i uzela je godišnji odmor kako bi se pripremila za svadbu, tako da je nisam pitala kako joj je mama.
Naježila sam se od pomisli da bi i meni mogli da odseku noge. Doktorka mi je rekla da dođem za par nedelja na kontrolu, ako se stanje ne poboljša, moraće da mi uvede insulin.
Na Suzinoj svadbi sam saznala kako da regulišem šećer u krvi.
Suza je pozvala mene i ostale koleginice iz kancelarije na svoju svadbu. Bila je to prilika da se zabavimo ali ja nisam mogla da se opustim. Kada smo prišla da čestitam Suzi ona me je upoznala sa svojom mamom: ,,Mama ovo je moja draga koleginica Mila”. Pogledala sam u ženu, nosila je haljinu i primetila sam da joj još uvek nisu amputirali nogu.
Znam da nije trebalo da pričam negativno na dan Suzine svadbe, ali osetila sam potrebu da započnem razgovor sa nekim ko je prošao isto što i ja. Pitala sam njenu mamu, kako joj je noga. Ona je bila vesela i raspoložena.
,,Odlično se osećam, neće biti amputacije. Moj sin mi je doneo iz Amerike neke odlične kapsule”. Pitala sam je o čemu se radi.
,,Znate kako, ovi naši lekari pojma nemaju, daju odmah insulin, a većina ljudi se može izlečiti prirodnim putem. Daju nam tamo neku hemiju postajemo zavisnici od insulina, zato i dolazimo u stanje da nam seku udove. Verujte uzela sam ove kapsule, počastim se ponekad nečim slatkim, jedem dosta salate i odlično se osećam. Šećer mi je sada 4,7”.
Zamolila sam je da pita sina da i meni pošalje te kapsule. Bila sam spremna da platim pravo bogatstvo samo da mi ne seku noge. Obećala je da će mi pomoći.
Sada imam normalan šećer u krvi
Suza se vratila na posao par dana kasnije: ,,Mila, mama mi je rekla da si je pitala za one kapsule koje pije. Moj brat je otišao za Ameriku i dolazi ponovo tek sledeće godine. Međutim kapsule mogu da se naruče i preko interneta, tako da ne moraš da čekaš njega”.
Suza mi je pomogla da naručim. Bio je neki popust, na tri naručena pakovanja, četvrto se dobija gratis i rekla sam joj da mi odmah uzme sva četiri.
Ja sam lično nepoverljiva prema naručivanju preko interneta, ali iznenadila sam se prijatno kada je paket stigao posle pet dana. Kurir mi je dao paket, otvorila sam, videla da je sve u redu i platila.
Već nakon tri dana shvatila sam da se bolje osećam. Nisam više trčala u WC, a nisam bila ni puno žedna. Nakon dve sedmice sam primetila i da su mi noge u mnogo boljem stanju. Rane su se povlačile.
Tada sam i izmerila šećer, spao je na 9. Skakala sam od sreće.
Otišla sam kod doktorke na kontrolu i ona je bila u šoku kada je videla rezulate. Na poslednjem merenju, šećer mi je bio 4,9. Mojoj sreći nije bilo kraja. Nisam morala da uzimam insulin, ni da se plašim da će mi amputirati noge.
Danas živim normalno
Nastavila sam sa zdravom ishranom, s tim što na rođendanima i proslavama počastim sebe parčetom torte. Jedem dosta salate .
Redovno uzimam kapsule koje mi je Suzina mama preporučila. Zovu se Blood Sugar Support. Naručila sam ih na ovom sajtu i to je jedini zvanični prodavac. Rekli su mi da ne naručujem na nekim drugim sajtovima jer uvaljuju falsifikate.
Sada je trenutno opet popust, pa ću vam ostaviti link sa kojeg naručujem da i vi možete živeti zdravo i da vam dijabetes ne remeti život. Znam kako izgleda živetu u očaju, ali verujte ne morate se sekirati i maltretirati. Naručite ove kapsule i uživajte. Srećno svima!